Што је подршка Јеремићу и Ђиласу мања, то су им саопштења примитивнија, увредљивија и екстремнија. Наравно, у таквим саопштењима они ништа конкретно не кажу, не труде се да представе свој програм, што је разумљиво јер га и немају, али увек изненаде новом вулгарношћу и уличарским речником који користе.

Стојковић: Данас сам имала част да будем главна звезда још једног пљувачког саопштења од шачице поклоника лика и дела Вука Јеремића који су преостали у Раковици. И заиста осећам част јер када вас једна таква група анонимуса помене у саопштењу пуном вулгарности са дрипачким речником, а без аргумената, ви знате да сте нешто добро у животу урадили.

Овакве срамотне пљувачине само ће нас додатно мотивисати да за грађане Раковице, Београда и Србије радимо још више и још јаче. Да на њихове бљувотине не одговарамо још горим вређањем, већ радом.

Знајући да је заједничка мантра ђиласоваца и јеремићевца "у све ми дирај у милионе ми не дирај", онда и не чуде напади на једну жену која им је само сасула истину у очи. Сада знамо колико их то боли.

Никада Вук Јеремић, главни издајник српског народа, неће добити подршку тог истог народа. Зато данас Маурицијус опозиција тражи помоћ страних амбасада. Међутим, Србија није више она земља која испуњава захтеве и вуче потезе како неко из иностранства диктира. Данас се грађани Србије питају за сопствену будућност, данас грађани Србије одлучују на изборима ко ће водити нашу земљу.

Овог самопрокламованог демократу и његове поклонике које све више „красе“ фашистички покличи народ ипак памти као политичке штеточине које уништавају све чега се дотакну.

Београд и Раковица ништа не заборављају. Злодела и пропали пројекти се не праштају! Зато нас и не чуди изостанак подршке грађана овој политичкој партији на председничким, локалним и свим другим изборима.

Странка коју је напустио скоро свако видевши да од те политичке организације постаје секта, данас путем твитера и саопштења дели часове демократије најављујући сурове обрачуне са неистомишљеницима, а онда сузе рони код страних политичара да су они ти који су прогоњени од велике зле власти.

Раковица никада не окреће леђа Вучићу, али је поносна што су њени грађани одавно окренули леђа тајкунско-пљачкашкој клептократији Вука Јеремића и Драгана Ђиласа, која је унаказила ову општину, овај град и Србију.

Милосав Миличковић је човек који је Раковицу извукао из дубиозе у коју су је увукли неспособни жути лопови. Раковица је враћена њеним грађанима, а није приватизована као у време бившег режима. Милосав Миличковић се бори за сваког човека у Раковици, не прави разлику коме припада јер има једини циљ да грађани Раковице сваким даном живе све боље.