„Јунаци“ борбе против корона вируса из редова странке Вука Јеремића у Раковици поново су се „храбро“ огласили. Поносни на своје скривање у рупама током трајања ванредног стања они су поново кренули да пљују оне који су на терену помагали грађанима. Ово „јунаштво“ је својствено братији која се крије испод Јеремићевих и Ђиласових скута. Говоримо о људима који су из безбедности сопственог дома, гледали друге како се боре, док су они на тастатури куцали своје пљувачине. И тај начин деловања се није променио ни данас.

У новим баљезгаријама Народне странке поново нема ни речи истине, али од људи које су ангажовали Јеремић и Ђилас тако нешто се и не очекује. Поново има дрских лажи. За разлику од времена када су овом општином деспотски управљали Ђиласови и Јеремићеви послушници, подела између наших и њихових више не постоји. Партијска књижица, верска и национална припадност никога није заштитила нити му је донела предност или казну. Посебно не током ванредног стања када су рада поштеђени само старији запослени, као и они са хроничним болестима. Сви остали су били у првим линијама, без обзира на партијску или било коју другу припадност. Једина заједничка црта свим волонтерима била је храброст и осећај одговорности да у најтежим данима помогну онима којима је помоћ најпотребнија.

Захвалност за пожртвовање дошла је од самих грађана којима су помогли. Свако нормалан се поноси таквим људима. Наравно не и Народна странка која одавно презире све и свакога ко ради у интересу грађана. Не би нас чудило да су и ти људи који су храбро помагали на листи за обрачунавање и реваншизам коју је састављао Вук Јеремић.

Наравно, ово анонимно писање саопштења раковичких јеремићеваца не би било потпуно да се сами несвесно нису присетили многих непочинстава које су оставили иза себе док су у склопу Демократске странке владали Раковицом.

А подсетили су да су у Раковици за време њихове владавине никла читава дивља насеља, која су они игнорисали. Да су у тим насељима живели људи који нису имали ни асфалт, ни канализацију ни уличну расвету, од којих су станице јавног превоза биле удаљене километрима и који нису сматрани довољно битним да умишљена политичка елита на њих обрати пажњу. Подсетили су нас и да су постојала она стара насеља у којима Демократска странка није имала упориште, попут Ресника, која су отворено дискриминисали и комплетно занемарили. Тако је Ресник као једину инвестицију од Ђиласа и Јеремића доживео азил за псе.

Додуше ни остатак Раковице се није прославио неким улагањима. То и не чуди, јер Раковица није круг двојке, па Ђилас, Јеремић и остала братија не долазе да прљају своје скупоцене ципеле. Раковица је била место одакле се новац узима и испумпава како би се пунили њихови џепови. Зато је и те 2012. године у општинској каси затечена пустош, неплаћени рачуни и дугови.

Зато је тим људима данас невероватно када сва та запуштена раковичка насеља настала у њихово време данас добију улицу, асфалт, канализацију, расвету… Јер да се они питају ти људи би и даље газили у блату, живећи као грађани другог реда. Због свега што су радили и како су радили, јеремићевцима и ђиласовцима у Раковици, Београду и Србији једино и остаје да пишу импотентна саопштења, да твитују и пишу будалаштине на друштвеним мрежама уз кукање и плакање код европских политичара којима и даље не могу да објасне зашто их народ не подржава .

На крају, о томе ко је како радио сами грађани су дали најбољи суд. На сваким изборима подршка листи Српске напредне странке је све већа. Паметном би било доста, али плашимо се да Народна странка у Раковици и даље то није схватила.

Општински одбор СНС Раковица