Још један дан у Србији је прошао, а припадници Јеремићеве странке нису изашли на улицу да директно разговарају са грађанима. Људи без идеје и програма, без визије и радних навика, уместо планова за будућност, понудили су грађанима још један непотписани политички памфлет. По узору на свог газду Вука Јеремића, коме не пада на памет да разговара са обичним смртницима, па време проводи пишући увреде, претње и друге глупости на твитеру, екипа у Раковици чини то исто.

Они мисле да је грађанима који су за време владавине Јеремића и Ђиласа преживели уништење фабрика, губитак радних места, лоповлук и јавашлук, неопходно још једно саопштење у којем ће се анонимни аутори утркивати у увредама. Једино саопштење које грађани од те екипе очекују је оно у којем би се Јеремић, Ђилас и читава та екипа извинила за оно што је учинила. Имајући у виду о каквим се људима ради, грађани такво саопштење никада неће дочекати.

Али то није разлог да ми не постављамо сва она питања која би им грађани поставили, да икада добију шансу да на улици разговарају са њима. Одакле су потекли милиони евра који су се сливали на рачуне Јеремићевих фирми и организација. Питали бисмо га и за пословне односе са осуђеним међународним криминалцем и некадашњим финансијером Патриком Хоом. Исто као што његовог газду Драгана Ђиласа свакога дана питамо, одакле толики девизни рачуни са баснословним цифрама по егзотичним дестинацијама.

Јеремића бисмо питали какав је осећај када си лично одговоран што је Косову, на Међународном суду, потврђена независност, чему је својом сулудом одлуком да пребаци одлучивање из Уједињених нација и катастрофално формулисаним питањем, лично кумовао.

Питали бисмо га како би оценио своје учешће у реформи војске наше земље, која је током реформе у којој је и он учествовао, изгубила више наоружања него током рата са НАТО. Интересује нас и како је успео да, као министар спољних послова, потроши толики новац одседајући у луксузним апартманима, а да не успе да заустави макар једно признање Косова. Занима нас да ли је, током председниковања Генералном скупштином УН, осим дружења са светским криминалцима и прикупљањем донација, могао да нађе макар мало времена да побољша позицију Србије у преговорима са Косметом. Посебно нас интересује како се осећа што је један од ретких српских политичара чијем се делу диве највеће присталице косовске независности у Приштини. Питања постављамо, али одговоре не очекујемо.

Имајући у виду трагичну политичку заоставштину, није чудо што Вук Јеремић има подршку која се мери промилима, укључујући шачицу анонимуса која га подржава и овде у Раковици. Није чудо ни што Вук Јеремић у налету беса прети путем твитера и најављује реваншизам свима који га не подржавају, јер што је подршка мања, његове поруке су екстремније. А такво понашање, по вулгарности и екстремизму у стопу прате и анонимна саопштења његових присталица овде у Раковици.

Док не смисле шта ће следеће да кажу, коју ће наредну увреду и лаж да проспу у неком новом саопштењу, нека из својих удобних фотеља посматрају како се Раковица, Београд и Србија развијају. Док гледају нове улице, домове здравља, болнице, школе, фабрике, схватиће да је време Ђиласа, Јеремића и других клепктократа прошлост којој повратка нема.

Општински одбор СНС Раковица