Није се дуго чекало да и оно мало нерадника што је остало у Народној странци и што није пребегло у друге политичке партије, напише још једно непотписано саопштење пуно лажи, бесмислица и глупости. Може се рећи да су и овај покушај саопштења написали храбри људи, који су храбри не зато што се ничега не плаше, већ што се ничега не стиде.

Иако је и ово саопштење непотписано, није тешко приметити да су својим лажима и увредама лични печат овом импотентном политичком памфлету дали вероватно последњи преостали чланови Народне странке у Раковици предвођени Урошем Тешмановићем.

Ова универзална незналица и борац против реформи у правосуђу данас глуми грађевинског експерта, па даје своје „стручно“ мишљење о квалитету радова на асфалтирању улица у Раковици беѕ храбрости да се потпише јер шта ако не освоје ни 0,22 посто на изборима како да изађе на црту својим колегама и идејним трворцима. Овако је сигурније из топлоте свога дома, лакше је твитовати и чукати пљувачка саопштења. У једном тренутку им управи тим и таквим Ђиласовим и Јеремићевим полтронима, баш смета што се асфалтирају насеља која до скоро нису имала асфалт, док у другом им нарочито смета што је квалитет наводно лош. Заборављају да кажу да многе раковичке улице од свог настанка нису виделе асфалт, а неке су деценијама чекале реконструкцију и обнову. Заборављају да кажу да су многе улице асфалтиране у ”дивљим насељима”, која су нелегално ницала баш за време Ђиласове владавине. И то не говоримо о једној кући или згради, говоримо о читавим насељима која су у Ђиласово и Јеремићево време време ницала без икаквих урбанистичких и других планова.

Таква насеља су била заборављена, а људи који живе тамо за време Ђиласа и Јеремића били су изопштени и нису били предмет интересовања тадашњих општинских и градских руководилаца.То нас и не чуди јер они за стварне потребе грађана нису марили. Затварали су фабрике и раднике преко ноћи остављали на улици без пребијеног динара. Ни сада ѕа њих не маре већ им је само да се дочепају фотеља и да се поново докопају власти. Али није народ кратког памћења и неће им такав план проћи.

Тек од када је Српска напредна странка преузела одговорност за вршење власти, на овим улицама се појављују грађевинске машине.

Врхунац лудила у саопштењу који су написали, али не и потписали, „експерти“ Гајић и Тешмановић је њихова критика радова на Булевару патријарха Павла.

Да имају макар мало разума и да су се распитали пре него што су почели да пишу глупости, могли су да позову своје газде Јеремића и Ђиласа, да им ови објасне како су за Мост на Ади веома подједнако важне и приступне саобраћајнице. Између осталих и Булевар патријарха Павла али и друге које Драган Ђилас, док је био градоначелник, пропустио да уради, док је дизао најскупљи мост на свету.

Потемкинова села који овај двојац несрећно спомиње заиста и постоји само у њиховим главама. Јер да се у Раковици граде „потемкинова села“, онда они данас не би имали шта да нападају.

Али на ове глупости од остатака такозване „твитер опозиције“ смо навикли. Имајући у виду да су презрени у народу њима је као једино средство политичке борбе остао интернет, друштвене мреже и бедни покушаји политичких саопштења.

Следећи пут пре него што почну да пишу о Раковици, позивамо Гајића и Тешмановића да се прво информишу код својих шефова, Ђиласа и Јеремића, шта је то урађени за њихово време.

Ми ћемо само подсетити на неколико неимарских подвига које је Ђилас оставио у Раковици док је био градоначелник. Први је свакако кућа „Великог брата“, изграђена без дозвола на делу Пионирског града који је отет од деце и коришћен за ријалити. Други је асфалтна база која је такође изграђена без дозвола и процене утицаја на животну средину. На крају, Ђилас и Јеремић су у аманет грађанима Раковице оставили и азил за псе. То су најбитнији инфраструктурни пројекти који су остављени грађанима Раковице.

Наравно, не смемо заборавити ни комплетно уништење раковичких фабрика где је десетине хиљада вредних раковчана због Ђиласа и Јеремића преко ноћи остајало без посла. Неке од тих фабрика су успеле да покрену производњу и после Другог светског рата, на жалост нису успеле да преживе Ђиласову и Јеремићеву владавину.

На крају, чак и „експерти“ какви су Гајић и Тешмановић, треба да знају да само народ даје суд о томе да ли је неко добро радио свој посао или не. Српска напредна странка у Раковици на сваким изборима ужива све већу подршку. Народ је рекао своје.

А овом двојцу без кормилара, последњима који су остали од Народне странке у Раковици поручујемо да слободно наставе да пишу саопштења, али макар на крају да се потпишу.

Душица Стојковић

Народна посланица