Писање саопштења одавно је постао једини вид политичке борбе опозиционих партија које предводе Вук Јеремић и Драган Ђилас. Имајући у виду ниво деструкције који су оставили иза себе, не чуди што народу не смеју на очи и што се обраћају стриктно путем друштвених мрежа и писањем бесмислица. 

Што је подршка Јеремићу и Ђиласу мања, то су им саопштења примитивнија, увредљивија и екстремнија. Наравно, у таквим саопштењима они ништа конкретно не кажу, не труде се да представе свој програм, што је разумљиво јер га и немају, али увек изненаде новом вулгарношћу и уличарским речником који користе.

Данас је Јеремићева екипа из Раковице, макар она шака јада која још увек није побегла од њега, прозвала народну посланицу из редова Српске напредне странке Душицу Стојковић. У бујици увреда они нису имали шта конкретно да замере, осим повремених лапсуса у јавном наступу у Скупштини Србије.

Народна скупштина је место за јавну расправу, где се размењују мишљења и где се догађају и лапсуси. Ипак, да би направио лапсус у Народној скупштини мораш бити народни посланик, а да би био народни посланик мора да добије подршку грађана. Баш је та подршка грађана оно што недостаје Јеремићевој и Ђиласовој партији.

Видевши колико је презрен у народу, Вук Јеремић је заједно са својим шефом Драганом Ђиласом и неколицином других функционера бившег режима побегао од воље грађана прошле године и бојкотовао изборе. Плакање по ходницима европских институција, дозивање у помоћ короне, економске кризе, па чак и подршка приштинских политичара није помогла Јеремићу и Ђиласу да задобију подршку грађана Србије.

За подршку грађана потребно је нешто урадити за њих, решавати им проблеме, обезбедити им услове да достојанствено живе и да напредују. Све то је непознато за људе какви су Јеремић, Ђилас и њихови поклоници. Када иза себе оставе уништене фабрике, армију незапослених, када оставе гомилу проблема а своје рачуне у банкама на егзотичним дестинацијама напуне милионима, онда и не чуди што народ неће да их подржи.

Када имамо људе који имају велику жељу за влашћу, сласт за државним новцем, али одсуство подршке грађана, онда од њих добијамо оваква изопачена саопштења која обилују увредама. И свако наредно је бесмисленије и безобразније. Ти људи који покушавају да се представе као озбиљни, једног дана се подсмевају што неко носи наочаре, други пут се смеју што је неко превише висок, низак, крив, прав, што је направио лапсус, смеју се оним стварима које су смешне деци нижих разреда основних школа.

Ако им и даље није јасно зашто се подршка њима мери промилима и зашто је у сталном опадању, пре него што почну да се жале страним политичарима, нека прочитају само оно што су сами написали и можда ће им бити јасно. И нека се сете макар делића онога  што су радили док су били на власти. А како уживају у тој политичкој амнезији и заборављају на катастрофу коју су оставили иза себе, ми ћемо их радо подсећати. А нема лепшег подсећања на Јеремићеву и Ђиласову клептократију него када се изгради нови аутопут, када се асфалтира нова улица, када се изгради нови дом здравља, канализациона и водоводна мрежа, школа, вртић. Када се покаже да од њих може и мора боље.

До тада, саопштења, увреде и примитивизам препуштамо њима, јер то и јесте манир Јеремићеве и Ђиласове политике. Рад за напредак Раковице, Београда и Србије је ипак наш посао.

Општински одбор СНС Раковица