Још једно у низу саопштења Јеремићевих јуришника које се бави измишљотинама и бесмислицама на рачун Српске напредне странке. Баве се питањем да ли председник Општине Раковица носи наочаре или не? Људи који на све начине нападају радно искуство, стечено звање и диплому, су управо исти људи који на све начине желе да „оперу“ своје биографије и да се представе у потпуно новом издању.

Чињенице су супротне од свега онога за шта се Јеримић залагао на свом политичком путу. Све ме ово подсећа на драму Александра Поповића „Развојни пут Боре Шнајдера“ у којој се преко социјалистичког друштвеног миљеа успињу неспособни и за све послове неприпремљени каријеристи. Да маске сада падну, видели би сва лица и наличја, као и и пропале планове Вука Јеремића.

Београд и Раковица ништа не заборављају. Злодела и пропали пројекти се не праштају! Зато нас и не чуди изостанак подршке грађана овој политичкој партији на председничким, локалним и свим другим изборима.

Јеремић нека нам објасни како је „куповао“ народне посланике других партија и тако формирао посланички клуб у Народној скупштини без изласка на изборе и без гласова грађана.

Грађанима Београда нека објасни како је „сакупио“ новац за финансирање своје председничке кампање? Одакле новац за овог „независног“ кандидата, а више него зависног од долара и евра коме до дан данас недостаје партијска инфраструктура и подршка гласача. За коју намену и за чије интересе су Јеремићу и његовој организацији ЦИРДС преко Катара уплатили 200.000 евра?! У медијима се помињало да је тај новац преко амбасаде у Берлину пренет управо на Јеремићеву организацију, а потом на приватне рачуне Јеремића и његове породице. Не знамо ни до данас да ли је за то плаћен порез?!

Све нас то не изненађује, јер се ради о човеку који је потекао из породице која је била више него привилегована за време Слободана Милошевића. Јеремићев отац је био директор „Југопетрола“ и утицајни члан СПС-а. Иако се Вук данас опире на све начине да „промени длаку“ инсистирајући на некаквој петооктобарској револуционарној прошлости, тога у пракси није било. Почео је као практикант кога је Борис Тадић довео у Владу 2002. године али и ко је убрзо најурен због „неопрезних контаката са страним амбасадама“. Развојни пут је дакле ишао од привилегованог синчића из породице блиске Милошевићу, преко младе наде Бориса Тадића до каријерног политичара који се сналази једино на власти и коме је опозициони живот непријатан и стран и који ни на једно питање нема одговор.

Наставићемо да пратимо све финансијске токове и начине финансирања Јеремићеве организације и партије. И то ћемо чинити без обзира на бесмислена саопштења која сваки дан пишу његови поклоници у којима копирају и подржавају свог вођу у претњама према политичким неистомишљеницима.

Наставићемо да подсећамо народ каква је политичка олупина са толиким сумњивим новцем који је прошао кроз његове руке, покушавајући на све начине да добије њихову подршку.

Овај самопрокламовани елитиста, никада није разговарао са обичним човеком, његове скупоцене ципеле нису загазиле блато у насељима која је ускратио за асфалт и канализацију у 21. веку. Њему ћемо препустити „салонско“ вођење политике из фотеље док ће Српска напредна странка у директном контакту са грађанима ослушкивати њихове захтеве и решавати њихове проблеме.

Душица Стојковић

Народни посланик