Имали смо прилике да у Ђиласовим медијима видимо лошу глуму, лажне, изрежиране сузе и директно коришћење сопствене деце у политичке сврхе. У покушају да се исценирају сукоби на улицама Београда Ђилас не преза ни од чега, ништа му није свето па ни деца.

Лагао је у лоше исценираном скечу да му је неко напао децу. Истина је супротна од свега што је изнео у директном укључењу. Како би подигао сопствени рејтинг питам се како неко може “спонтано” да заплаче на директиву “САДА, МОЖЕ”?! Управо смо то имали прилике да видимо у “лајву“, у директном укључењу у обраћању Драгана Ђиласа?

Уверена сам да Београђани Ђиласовим лажним сузама не верују!

Као родитељу ми смета да се било чија деца користе у политичке сврхе. Сматрам да је то најпрљавији вид кампање када се као политичко средство користе деца Александра Вучића. Док се Србија на све начине бори против корона вируса, Ђилас и његови најближи сарадници желе да стекну неки јефтин политичких поен бирајући као главно средство у тој борби на најмонструознији начин баш Вучићеву децу. Једина политика СзС који предводи Ђилас је политика насиља, претњи и увреда према свима који другачије мисле.

Срамно је да се у тој борби користе деца која нису ни за шта крива. Сведоци смо монструозних напада и увреда на рачун Милице, Вукана и Данила само зато што им је Александар Вучић отац. Та кампања траје месецима и нико се из СзС није удостојио да то осуди.

Децу Драгана Ђиласа нико никада из Српске напредне странке није помњао ни у каквом контексту. Ми се тим средствима не служимо. Ни не знамо како се његова деца зову. Желимо им свако добро и здраво одрастање у Србији.

Као Београђанки ми смета што Ђилас жели да разним провокацијама изазове насиље на улицама престонице, дубоке поделе на “НАС” и “ЊИХ” како би изазвао и сам физички обрачун.

Имаће прилике да на изборима 21. јуна измери снаге и да кроз институције у овој земљи укаже и да конструктивну критику уколико му је до будућности грађана Србије стало. Али, бојим се да није.

Док се Вучић свим снагама бори за очување живота грађана Србије, Ђилас, Сергеј Трифуновић и Бошко Обрадовић комуницирају шерпама, насиљем желећи да ствари измакну контроли и да не дај Боже неко страда.То није демократија које су им пуна уста, пре ће бити да је жеља да се изазове анархија на улицама Београда и у тој анархији ни увреде ни вербално насиље над децом председника им нису свети, односносва средства су дозвољена.

Позивам све грађане да снажно одговоримо на све Ђиласове нападе и провокације и да се ничија деца не користе у политичке сврхе. Ми се боримо за бољу будућност за сву нашу децу без озира на статус, боју коже или ко су им и шта родитељи или рођаци.

Не дозволимо да нам деца буду мета како би се неки тајкуни поново докопали фотеља које су изгубили вољом народа на изборима.

Душица Стојковић

 Народна посланица