Али да подсетимо како би изгледала тура општином да постоји времеплов који би нас вратио у 2012. годину, док се Вук бахатио по свету губивши битку за битком по питању очувања Космета.

На месту где су некада стајале моћне фабрике по којима је Раковица била позната, а где је радило више десетина хиљада људи, тада су могле да се виде закатанчени улази и сцене ко из хорор филмова. Фабрике затворене и опустошене. Људи који живе на Лабудовом и Петловом брду, Видиковцу и другим деловима Раковице у дом здравља су морали да се спуштају у подрумске просторије где капље вода, где се сакупља буђ, како би се лечили.

То је време када су у Раковици без икаквог плана и дозволе ницале, не само куће и зграде, већ читава насеља. Јеремићеви и Ђиласови ортаци који су јахали општином, мирне душе су гледали како без икаквог реда ничу куће, зграде. Чак и место где је био пре пола века предвиђен нови дом здравља препустили су својим пајтосима, такозваним контровезним бизнисменима, који су и на тим парцелама градили без дозвола. Нико није марио што та насеља немају пратећу инфраструктуру, што ће се људи суочити са многим другим проблемима, јер када се гради нелегално, могу да постоје само проблеми. Раковица је тада по дивљој градњи била неприкосновени шампион Београда, а могуће и Србије.

Такође, на место затворених фабрика, као компензација, доведено је прљаво постројење „Јунириск“ и још неколицина других тешких загађивача, како би могли несметано да раде, далеко од центра града. Наравно и језеро у Реснику, које је и поред свог исмевања ситних душа из Јеремићеве странке, бисер Раковице, тада је било нападнуто. Јер дозвољено је да се фекалије околних кућа сливају у језеро, а толерисано бацање ђубрета и многе друге ствари које су људи блиски Јеремићу и Ђиласу чинили. Да не помињемо чињеницу да раковичке улице тада нису знале шта значи асфалт, док је изградња канализације у многим деловима где је недостајала била једнака одласку на месец.

Ипак и то време има своје споменике. Тако је Ђилас Раковици у аманет оставио азил за псе, док се потрудио да у сред Пионирског града, на простору намењеном деци, изгради кућу „Великог брата“, наравно без дозволе. Јер је зашто би један градоначелник градио са дозволом, када је већ пустио све друге да за одговарајућу цифру, граде на црно.

Ако сте тада желели да уђете у Општину Раковица да се пожалите на неки проблем, постојала је реална опасност да ће вас нек од Ђиласових и Јеремићевих функционера ногом ишутирати напоље. Они који су тада ведрили и облачили у Раковици нису имали никакву жељу да разговарају са грађанима. Неко би тада рекао да је Раковица била у средњем веку, али са Ђиласом, Јеремићем и остатком некадашње ДС екипе, средњи век је био златно доба у односу на њихов период.

Од када је Српска напредна странка преузела одговорност за вршење власти у Раковици асфалтирано је више од 100 километара улица, када је изграђено и реконструисано више од 20 километара канализационе и водоводне мреже, изграђено је и обновљено више од 80 паркова, дечјих игралишта и других јавних површина. У време када СНС управља Раковицом изграђен је један од најмодернијих домова здравља, школе и вртићи обновљени, дивља градња у потпуности заустављена, док су кумовске, рођачке и друге везе више не пролазе.

И поред тога Раковица свакога дана иде напред. Мрачно доба Ђиласа и Јеремића остаје урезано у срцима и главама Раковчана који су међу првима овај двојац послали на сметлиште политичке историје, одакле им повратка нема.

Општински одбор СНС Раковица