Из тастатура Јеремићевих следбеника у Раковици данас је никло још једно саопштење. Оно је бесмислено као и сва претходна, само што је ово још агресивније и безобразније. У њему се експлицитније најављује оно што сви знамо, да ће се, ако се дочепају власти, јеремићевци у крви обрачунавати са политичким неистомишљеницима. Ово је разрађена верзија Јеремићевих твитова где он отворено прети свакоме ко није сагласан са његовим мишљењем.

Овог самопрокламованог демократу и његове поклонике које све више „красе“ фашистички покличи народ ипак памти као политичке штеточине које уништавају све чега се дотакну.

Тако је млађани Јеремић пре него што је служио војни рок учествовао у реформи војске док је Борис Тадић био министар одбране. Епилог знате, тадашња војска наше земље је пропала и назадовала на ниво ловачког друштва.

Као заслуге за тако добро одрађен посао Јеремић је постављен за министра спољних послова у моменту кључном за нашу земљу која је улазила у преговоре око статуса Косова и Метохије. И ту је епилог познат, Косово је самоиницијативно прогласило независност, а Јеремић је немо гледао како свакога дана све већи број земаља ту независност признаје.

Крем своје неспособности је показао када је питање о легалности проглашења косовске независности пребацио из Уједињених нација и тако формулисао питање да је Међународни суд правде без проблема одбио српски став и потврдио косовску независност. И данас је име Вука Јеремића једно од омиљених код приштинских политичара који га са правом сматрају кумом косовске независности.

Само ово би било довољно да се овај политички промашај окане политике и да ради оно за шта се школовао на скупим светским универзитетима Кембриџу и Харварду.

Али Јеремић је за разлику од многих других који су чинили историјске грешке добио шансу да макар мало поправи своју катастрофалну заоставштину.

Као председник Генералне скупштине Уједињених нација Јеремић је могао да покуша да учврсти ставове Србије и помогне у борби за очување Космета. Али политичка штеточина и опортуниста какав јесте, Јеремић је свој мандат искористио да ухвати везе са белосветским лоповима.

Србија од Јеремићевог председниковања Генералном скупштином УН није имала ништа, али сам Јеремић јесте.

Уместо да се бори за Србију, Јеремић се уортачио са светским криминалцем Патриком Хоом и сличним сумњивим типовима. Милионске донације са сумњивих рачуна удариле су финансијске темеље Јеремићевог повратка на српску политичку сцену. Када је Патрик Хо осуђен на затворску казну, Јеремић га се преко ноћи одрекао, као што је учинио са Драганом Ђиласом, Борисом Тадићем и другим „ортацима“ из некадашње Демократске странке.

Данас, када је Вук променио назив странке, ћуд му је остала иста. Политичар који ће први побећи са брода који тоне, већ сутра ће, у случају потребе да се понуди као најбољи сарадник оних од којих је бежао.

Зато је данас ова комедија, у којој Драган Ђилас и Вук Јеремић глуме доброг и лошег полицајца опозиције, где мењају улоге, провидна и смешна. Зато су њихова саопштења све агресивнија и вулгарнија. Али због одсуства подршке грађана њихова фрустрација је све већа. Јер наш народ не заборавља како је Србија изгледала за време Ђиласа и Јеремића а како данас.

На крају, ако је Вуку Јеремићу толико стало до власти, можда би могао да размисли да се кандидује на изборима које организује Приштина. Пошто нема подршку нашег народа нема сумње да би га многи косовски Албанци подржали, да му се на тај начин захвале што је својим трагичним политичким деловањем ударио печат независности такозваног Косова.

Милош Симић

члан Главног одбора СНС