У свом новом трактату лажи и увреда заборавили су да помену неколико истина којих се наравно стиде. Прва истина је да је Раковица експлозију дивље градње доживела баш у време власти чије је Драган Ђилас био део. Број нелегалних објеката који је тада изграђен је застрашујући. У то време градили су већином људи блиски тадашњој власти, која је мирно посматрала како ничу читави стамбени комплекси без икаквог реда. Наравно, за тај свој нерад, тадашњи општински руководиоци били су добро награђени.

Друга истина коју су заборавили да спомену је Ђиласова кућа Великог брата, један од најбахатијих примера нелегалне градње у Раковици и најсрамотнијих покушаја легализације. Посебну тежину томе даје чињеница да је Ђилас као државни функционер градио без дозволе у сред Пионирског града. А онда је покушао то да „легализује“ тако што је ту кућу разврата покушао да представи као место за дечји одмор.

Ни ту није крај, јер није Ђилас једини који је покушао да легализује нелегалну градњу. Исто су учинили и многи његови пајтоси у Раковици. За њих закони нису важили.

Да не помињем какви су проблеми постојали приликом градње дома здравља на Лабудовом брду, где су на парцели превиђеној за здраваствену установу нелегално никли многи објекти. Или проблеми који се јављају, када постојећа комунална инфраструктура не може да издржи толике нелегалне прикључке.

Јасно је да Ђилас о тим проблемима не мисли. Он је човек који не води рачуна о потребама грађана, већ искључиво се бори за лични интерес. Да није тако, не би Ђилас данас имао 619 милиона евра на рачунима зарађених у време док су грађани преклињали да добију канализацију, асфалт или парк.

Све наслеђене проблеме данас решава власт у којој одговорност има Српска напредна странка. Наш мандат не користимо као Драган Ђилас, за лично богаћење, већ за помоћ грађанима. Зато ћемо ми завршити процес легализације, а како постоји нулта толеранција за нелегалну градњу, иза нас нећемо оставити неред сличан оном који смо наследили од Ђиласа.

Милош Симић,

члан Главног одбора СНС