Театар апсурда поново је почео са радом, тачније Ђиласови следбеници у Раковици поново су надмашили себе у писању глупости. Овога пута раковички ђиласовци прате смернице изашле из инжењерског мозга њиховог газде и оптужују руководство Општине Раковица за расипништво и многе друге ствари.

Ово долази од људи који раде за газду Ђиласа, истог оног који је, док је био градоначелник Београда, успео да у своје џепове стрпа 619 милиона евра и распореди их по девизним рачунима на егзотичним дестинацијама.

Оптужбе за трошење новца долази од људи који су верни Драгану Ђиласу, човеку који је један од најзаслужнијих за уништење раковичих фабрика. То су индустријски гиганти који су преживели ратове, кризе и санкције, али нису преживели штеточинску власт Ђиласа и његових пајтоса. Као компензацију за уништене фабрике странка којој је Ђилас тада припадао довела баш прљаво постројење „Јунириск“ али и још неколико других постројења, која су немилосрдно загађивала ваздух. На протесте грађана Ђилас се није обазирао, јер Раковица је за њега била довољно далеко од круга двојке и његових очију да о томе не мисли.

Осим прљавих постројења Ђилас је као градоначелник Београда грађанима Раковице поклонио азил за псе, док је подигао и лични споменик своје владавине (наравно без грађевинске дозволе), кућу Великог брата. Тај објекат је сместио у Пионирски парк, на простор који је отео од деце, како би лично могао да се богати. Део оних 619 милиона који је овај инжењерски мозак „поштено“ зарадио, управио је допринела и Кућа великог брата.

Кукање и указивање на наводне пропусте данашње општинске управе долази од Ђиласових људи, који су успели, док су владали Раковицом, да оборе све рекорде расипништва, неспособности и корупције. \Док је Ђиласова екипа била у Раковици, општина се истицала само по дивљој градњи, где су ницале не само куће и зграде, већ читава насеља, без плана, грађевинских дозвола и без икакве контроле.

Инвестиција није било, јер за време Ђиласа Раковица није знала шта су инвестиције. Али добро је знала шта значи расипништво и пражњење буџета. Тако је Ђиласова екипа, пред одлазак на сметлиште политичке историје, у аманет оставила око милион евра дуга. Јер сва пљачка и расипништво није могла да се покрије само парама грађана, већ и позајмицама од банака под катастрофалним каматама.

И све то је само део пустошења који је Раковица са Ђиласом претрпела. Тим људима који су онда без милости пустошили Раковицу, Београд и Србију данас је проблем такмичење у рибљој чорби.

Да обавестим Ђиласове следбенике у Раковици а и они да обавесте тај „инжењерски мозак“, такмичење у прављењу рибље чорбе је део манифестације „Раковичко лето“. У склопу манифестације организовани су и бесплатни садржаји за најмлађе, као и пројекција филмова. И све то је рађено путем јавних позива, објављених благовремено, са средствима која су унапред припремљена. Рађено је отворено и транспарентно, баш онако како Ђилас и његова екипа никада није радила. И што је најважније, све што је до сада рађено у Раковици од када је Српска напредна странка преузела одговорност за вршење власти, Општина се није задужила ни један динар. А успела је да врати дуг, кредит и да реши хаос који је наследила од Ђиласа.

На крају поручујем Ђиласу и његовим следбеницима у Раковици да се за буџет не брину. Када се нису бринули онда када су отимали, не морају ни данас, када се према њему односи домаћински и када је све под контролом. Уместо тога их позивам да се пријаве на такмичење за прављење рибље чорбе, јер су одавно доказали да земљом не знају да управљају, да подршку народа одавно немају, па ће овде можда имати више среће.

Милош Симић,

члан Главног одбора СНС