Нас радује што су ђиласовци у Раковици коначно изашли из својих домова и што обилазе градилишта на нашој општини. Чак и када један пројекат какав је Булевар патријарха Павла назову „Скадар на Бојани“ они заправо не вређају нас, већ сами себе. Јер и реконструкција Булевара патријархa Павла као и изградња канализације у насељу Миљаковац 3, представља једно од многих подсећања на ствари које нису урадили, а могли су док су имали власт.

 

Замерка може да буде кашњење радова, јер су током пандемије корона вируса ипак приоритети биле болнице. Али када су већ тако осетљиви на кашњење радова, нека раковички ђиласовци питају шефа како је прошло његово обећање од 17. октобра 2008. године, да ће за годину и по дана бити завршена железничка станица Прокоп.

 

Или можда би могли да питају свог газду како је протекло обећање тадашњег руководства дато 10. новембра 2008. године да ће читава Обилазница око Београда бити завршена до 1. маја 2010. године. Или када је те 2010. године најавио да ће изградња метроа почети 2012. године.

 

И овде не говоримо о пројектима чија је реализација у току али су рокови пробијени, већ о обећањима која никад нису ни почела да се остварују, док Српска напредна странка није дошла на власт.

Ако желе да причају о пројектима који су каснили, довољно је да се сетимо епохалних реконструкција Јужног Булевара, Ресавске, Немањине и других улица у Београду, где су радови трајали дупло више од планираног, док је квалитет био катастрофалан.

 

Ипак, оно што је најгоре, то су сви они радови који Драгану Ђиласу никада нису ни падали на памет, посебно у општинама попут Раковице, а које би решавале проблеме грађана. Наравно, Раковица је за Ђиласа била довољно далеко од круга двојке да се никада озбиљно не заинтересује да решава проблеме који тамо постоје.

 

Никада Ђиласу и његовим функционерима у Раковици, у времену док су вршили власт, није падало на памет да макар израде пројекат канализационе мреже за многа раковичка насеља где она недостаје, а камоли да започну изградњу. Нису их интересовала ни асфалтирања, нити проширења улица, нису их интересовале школе, паркови, а камоли пешачке стазе и степеништа. Нису их интересовали грађани Раковице.

Једино где Ђиласу нису каснили радови у Раковици, то је када је за потребе сопствених фирми у Пионирском граду, на простору који је отео од деце, без дозволе саградио кућу великог брата за ријалити који је сам довео у Србију. Једино када је радио оно од чега је имао личну корист Ђилас је био ефикасан. Такав ентузијазам ни близу није показивао када су у питању грађани.

 

Због те жеље за личним богаћењем и занемаривањем проблема, грађани су Ђиласа на изборима послали на сметлиште политичке историје. И оданде му повратка нема. Глас грађана иде онима који раде за њих, а на сваким изборима поверење добијају Александар Вучић и Српска напредна странка.

 

Милош Симић,

члан Главног одбора СНС