РАКОВИЦА ДАНАС ЗАВРШАВА ПРОЈЕКТЕ КОЈЕ ЂИЛАС НИКАДА НИЈЕ НИ ПЛАНИРАО ДА ПОЧНЕ
Политички „лешинари“ странке Драгана Ђиласа у Раковици, након што им је пропала прича да насеље Миљаковац 3 никада неће добити канализацију, изгледа да су напустили тај део Раковице и прешли на Булевар патријарха Павла. У покушају да зараде јефтине политичке поене, опет су као и на Миљаковцу 3 само забили аутогол. Наравно, критика је кашњење радова, али оно што су открили је још један део општине који је њихов газда Драган Ђилас, за време док је био градоначелник, оставио запуштеним.
Иначе за оне који не знају, Булевар патријарха Павла је једна од кључних саобраћајница који повезује Раковицу и друге делове Београда са Мостом на Ади. Наравно то је онај фамозни најскупљи мост на свету који је за време Драгана Ђиласа грађен без приступних саобраћајница, отворен незавршен и остављен другима да окончају пројекат.
Власт на челу са Српском напредном странком сада чини баш то, поправља туђе грешке, решава пропусте бивше власти. Јер то Ђиласово „мезимче“, где је преко својих телевизија директно преносио уградњу сваке цигле у мост, након што је отворен, био једва функционалан. Осим што повезује две обале мост није остварио основну функцију, да растерети одређене градске саобраћајнице. За то су били неопходне приступне саобраћајнице, за то је било потребно и да се од Булевара патријарха Павла направи широка саобраћајница која ће заједно са Мостом на Ади бити део унутрашњег прстена.
Да би се Булевар патријарха Павла проширио, било је неопходно зацевити један поток, променити ток Топчидерске реке, изместити дрвеће, које се није секло, а које се налазило на траси, било је неопходно завршити многе друге радове који су неспособном градоначелнику какав је био Ђилас, незамисливи. Уз све то избила је пандемија вируса Ковид 19, па су неки радови прекидани како би се градиле читаве ковид болнице.
Наравно, то није спречило политичке „лешинаре“ да покушају да остваре неки јефтин поен. Као када се Мариника Тепић у јеку пандемијског таласа, подсмевала што је у ковид болници изграђеној за четири месеца пукла цев, тако су ови раковички политички „лешинарчићи“ одлучили да посете једно од многих градилишта у Београду и да се подсмевају кашњењу радова које они, док су били на власти, никад нису ни започели.
Говоримо о људима којима је газда човек који је Београду оставио један незавршен мост, трагично реконструисане улице попут Немањине, где радови не само да су каснили, него су тако нестручно урађени да су трамваји морали да увлаче ретровизоре када су се кретали. Говоримо о људима који су послушници човека који је Раковици оставио један азил за псе, две фирме за спаљивање отпада и асфалтну базу да трују људе. А за себе у Пионирском граду, на месту намењеном деци, без дозволе, изградио кућу великог брата како би са својим фирмама могао да додатно „зарађује“.
Говоримо о политичкој олигархији која је у Раковици затворила фабрике и хиљаде људи преко ноћи оставила без посла, прихода и објашњења. Говоримо о човеку у чије време је Раковица била епицентар дивље и неконтролисане градње, где није постојало било какво улагање у инфраструктуру. Говоримо о човеку који је након своје владавине Београдом оставио дуговања трудницама, пензионерима, свима о којима је град требао да води рачуна. На крају говоримо о човеку који је највећи новац „зарадио“ док је био на власти, а онда је „поштено“ зарађених 619 милиона евра сакрио по девизним рачунима широм света, од Маурицијуса па на даље.
Због тога, када се данас јаве његови послушници да критикују кашњење радова, нека се прво сете времена када је њихов газда ведрио и облачио и када осим пражњења државне касе ништа друго није рађено. Онда ће им бити јасно зашто данас једина критика може да буде да завршетак радова касни, а не да радови никада неће ни почети. Онда ће им бити јасно и зашто Српска напредна странка добија подршку грађана, а Ђилас своју подршку мора да проси пред страним амбасадама.
Општински одбор СНС Раковица
