Поново се злочинац вратио на место злочина, поново Јеремићеви и Ђиласови полтрони пишу тужне приче о раковичким фабрикама које су њихове газде неповратно уништиле. И овога пута они недела својих газда сваљују на друге, али сада су нас малтене замолили да у подсећању на уништење не заборавимо и главног Јеремићевог и Ђиласовог ментора, Бориса Тадића.

И нисмо ми заборавили Тадића, јер сав лоповлук и деструкција Јеремића, Ђиласа и сличних рађена је под његовим покровитељством. Једино што морамо да признамо је чињеница да је Тадић показао макар минимум рационалности, па се сам труди да не помиње сопствена недела и одговорност коју има у уништењу државе. Зато ми немамо толико често лудачка саопштења Бориса Тадића у којима он покушава да одбрани неодбрањиво, као што имамо свакодневне објаве Народне странке у Раковици.

Такође, у овим саопштењима, где свако ново које објаве представља ново политичко самоубиство, можемо да прочитамо како ови полтрони гледају на своје шефове, где нам цитирају функције које су Јеремић и Ђилас обављали у време уништења раковичких фабрика. Занимљиво је да на тим функцијама није било могуће стећи богатство да се милионима напуни више десетина девизних рачуна на егзотичним дестинацијама у свету. Тако нешто је могуће свесним уништењем и крађом државе.

Исто тако подсетили су нас да је Јеремић био само министар спољних послова, али су заборавили да кажу да је тај министар на златној тацни приштинским политичарима уручио независност јужне српске покрајине. Као и заједничко деловање Тадића и Јеремића у реформи војске, где су некадашњу моћну српску војску, уништењем наоружања и срамотном односу према припадницима, уназадили на ниво ловачког друштва. Ако су успели све то да униште, шта је за њих неколико раковичких фабрика које су девастирали и неколико десетина хиљада поштених радника које су оставили без посла.

Српска напредна странка не говори пуно о прошлости, јер је окренута ка будућности. Али ми ништа не можемо учинити када се сенке прошлости повампире и само подсете грађане какву су пустош иза себе оставили.

Пре овог шизофреног саопштења уништитеља раковичких фабрика, где плачу баш за тим фабрикама, раковички јеремићевци само дан раније снимили су зграду у близини Општине Раковица и прозвали општинску власт у којој одговорност за управљање врши СНС, за дивљу градњу.

Само ови „умови“ били су превише лењи да провере када је зграда изграђена. Јер да су проверили читав тај део иза општине, као и многе друге делове Раковице, видели би да су изграђени нелегално баш у време док је тадашња Демократска странка, са све Ђиласом и Јеремићем, владала. Дивља градња у Раковици хиљаде нелегално изграђених објеката, читава нелегална насеља која су грађена и ширила се стихијски, делић је заоставштине некадашње Демократске странке грађанима Раковице.

Због свега што су чинили, људи попут Ђиласа, Јеремића, Тадића и остатка некадашњег ДС-а, дубоко су презрени у народу.

На крају и одговор на питање ко је уништио раковичке фабрике најбоље знају сами грађани Раковице. Велики број њих које су Ђилас, Јеремић и наравно Тадић, тада без милости оставили без посла, уништивши индустријске гиганте у којима су радили, постали су стуб Српске напредне странке и носиоци промена које су ту лоповску гарнитуру заувек послале у политичку историју.

Општински одбор СНС Раковица