Подсмевање што је нови, како кажу „млађани“, председник Градске општине Раковица Милош Симић посетио 91-годишњег деда Бору може да буде предмет критике само оних који у животу нису разговарали са својим суграђанима. А познато је да је у време Ђиласа и Јеремића било незамисливо да тадашњи функционери разговарају са својим комшијама, па и једним деда Бором од којег би могли доста тога да науче.

 

За разлику од њих, за функционере који долазе из редова СНС а који врше јавне функције, једна од основних обавеза је да разговарају са грађанима. Ако данас обичан грађанин може без проблема доћи до председника Србије Александра Вучића, онда свакако може и до председника једне београдске општине попут Раковице.

 

На жалост, није тај презир према грађанима једино што провејава из саопштења Народне странке, која је позната као још један од привезака Драгана Ђиласа. Њихова подела на урбани и рурални део Раковице се такође уклапа у тај ментални склоп Ђиласове политичке елите из „круга двојке“. Као што се за време Ђиласа Београд завршавао негде код Славије, тако су и у Раковици у то несрећно време постојала запуштена насеља.

 

Грађани тих запуштених раковичких насеља најбоље знају на својој кожи шта значи бити грађанин другог реда. Они су то осетили под Ђиласом. Да је у та насеља било шта улагано у време Ђиласа, данас не бисмо морали да решавамо нагомилане проблеме. Али тада је највећи инфраструктурни подухват у Раковици био изградња куће “Великог брата”, без неопходних дозвола, у сред Пионирског града, на месту које је намењено деци. Од те инвестиције грађани наравно нису имали никакве користи већ искључиво Ђиласове фирме.

 

Због таквих Ђиласових „инвестиција“, тек када је Српска напредна странка преузела одговорност за вршење власти, запуштени делови Раковице добијају први пут канализацију, асфалт и многе друге ствари достојне данашњег времена. А то што је улагано у запуштена раковичка насеља није нас спречило да развијамо и она, како нерадници из Народне странке кажу, урбана подручја. Резултати на изборима уз рекордну подршку од 70 одсто на последњим изборима, коју СНС добија у свим раковичким насељима, најбоље говоре да ли радимо добар посао.

 

И на крају, део критике у саопштењу који се односе на то како се располаже новцем грађана држе нам људи који су у своје време новац трошили расипнички, да се и данас враћају њихови дугови. Или су новац грађана трпали у своје фирме и у неколико година власти се обогатили као „султани“, попут Драгана Ђиласа.

 

Сви ти бесплатни лаптопови и телефони који су у време Драгана Ђиласа дељени раковичким ученицима били су параван за нерад. Јер када неко у Раковици не ради, када се гасе раковички гиганти и када више од 20 хиљада радника раковичких фабрика остаје без посла, када се не граде канализација, путеви, паркови и када једино цвета дивља градња, једина ствар којом се могу купити гласови грађана су бесплатни лаптопови и мобилни телефони за децу.

 

Купљени у време када је Београдом владао Ђилас а Раковицом његови послушници, плаћени кредитима које је Општина Раковица до недавно враћала. На њихову несрећу грађани су прозрели њихов нерад, расипништво и јавашлук и нису се продали ни за бесплатне лаптопове нити за телефоне, већ су поверење дали онима који ће се борити за њих. И данас се ми за поверење грађана боримо искључиво резултатима, решавањем њихових проблема и тако што смо им доступни за сталну комуникацију. И на сваким изборима добијамо све већу подршку.