Сада знамо да онај смехотресни и јалови перформанс Вука Јеремића и његових водоноша у Председништву Србије није био ништа друго до неуспели покушај привлачења пажње јавности. Управо га је јавност препознала као салонског политичара који се сети да у Србији постоје, на пример села и домаћини, само када треба да се слика са јарићима и јагњићима у скупоценим ципелама. Иначе тај исти салонски политичар док проживљава тугу и бол што нема више власт, привилегије и државни авион да путује око света, (разуме се о трошку грађана Србије), седи у београдским кафићима и испија разне хладне напитке и осмишљава нове лудости, које на опште згражавање народа Србије покушава да спроведе.

Она „шака јада“ окупљена око Јеремића никако да схвати да пропагирање реваншизма, хулиганство, претње некаквим мучењима, затварањима, лустрацијима говори само о томе колико беса и мржње гаје према Александру Вучићу али и свима који не мисле као они.

Српска напредна странка је само на последњим одржаним изборима, освојила онолико гласова колико Јеремић и Ђилас неће моћи заједно никада. И то их јако боли. Најтеже је победити на изборима и бити легитиман представник грађана било то у Раковици или Србији.

Управо у томе и лежи њихов проблем. Веома добро су свесни чињенице да грађани Раковице нису заборавили пустош, чемер и јад који су остали иза њихове деценијске владавине. Јеремић и Ђилас, ма колико пута променили политички дрес, не могу да сакрију чињеницу да су уништили деци Пионирски град зарад профита јер је Ђилас морао да господари медијским небом Србије.

Направили су некакав „пазл град“ на Бањици који је био све само не и безбедан за децу. Без трунке срамоте ставили су катанац на раковичке фабрике и истерали раднике на улицу преко ноћи. Може се слободно рећи, док су гомилали паре грађана на Маурицијусу, нису се бавили тиме од чега ће отпуштени радници са својим породицама да живе. Опште је познато да је за најгорег градоначелника у историји Драгана Ђиласа, Београд престајао иза Славије те за Ресник и није чуо осим када је постављао азил за псе. Грађанима Ресника знао је да „поклони“ азил за псе, али зато метар канализације није знао да изгради.

Срамоту ђиласовци и јеремићевци никада неће моћи да сперу са себе. Грађани Раковице су их послали у политичку историју из које се никада неће вратити.

Наташа Николић,

Члан Главног одбора СНС