Али зато смо сви дочекали њихово ново саопштење у којем питају колико је коштало то такмичење и њиховом бедном покушају да манифестацију која је намењена грађанима претворе у средство политичког обрачуна. Укратко, урадили су све што се од њих и очекивало, избегли су фер такмичење, али зато су бујицу лажи увреда и глупости преточили у један бедан политички памфлет.

 

Пошто тој скупини и даље није јасно како изгледа када се нешто ради поштено, пред очима грађана, мораћемо да им поново објаснимо. Такмичење у прављењу рибље чорбе под називом „Реснички котлић“ је део манифестације „Раковичко лето“. Градска општина Раковица је средства за манифестацију добила на конкурсу који је расписао Град Београд. Након тога је уследио јавни позив за организацију догађаја. Чак је и само такмичење у прављењу рибље чорбе оцењивало троје професионалних кувара, како ни тај део не би дошао под сумњу.

 

Ово је укратко процес који је успостављен, а који је Драгану Ђиласу апсолутно непознат. У време када је жути тајкун био градоначелник реч „јавно“ није постојала. Али је зато сумњивим диловима, он лично успео да приходује 619 милиона евра. Тај инжењерски мозак и даље није успео да објасни обичном грађанину како је успео, у време док све у Србији пропада, да напуни своје џепове. Није успео ни да објасни зашто је те паре сакрио по девизним рачунима свуда по свету.

 

Али његове следбенике у Раковици и даље пуно занима како је могуће да је организовано једно такмичење у прављењу рибље чорбе. По оном старом понашању „држ'те лопова“ они неуспешно покушавају да праве афере тамо где их нема и покушавају да измисле отимање и расипништво где га није било, како би прикрили енормно богаћење њиховог шефа, али и трагичан начин којим је он управљао Београдом.

Колико смо упознати, колективна амнезија и даље није захватила Раковицу, али ни Београд и Србију, па да грађани баш толико забораве Ђиласово мрачно доба. Посебно не овде у Раковици где су без милости уништене и затворене легендарне фабрике, а где су вредни људи остављени без посла и прихода. Све и да хоће, грађани не могу да забораве експлозију дивље градње, где су без икаквог реда и дозволе у Раковици ницале, не само куће и зграде већ читава насеља.

 

Као што не могу да забораве ни расипништво, ни презир Ђиласових функционера који су тада управљали Раковицом, грађани не могу да се сете да је у то време офарбана макар једна бандера, а камоли асфалтирана улица или изграђена канализација. Неспособна самозвана елита која је тада владала није знала да организује ни једну забаву за грађане, попут прављења рибље чорбе, али зато су докторирали на томе како да парама из буџета напуне сопствене џепове и џепове свог газде.

 

Због свега што су радили народ их је на изборима послао на сметлиште политичке историје одакле им повратка нема. Са тог места где се налазе могу само да пишу патетична саопштења и да глуме забринутост за грађане, које су за време сопствене владавине довели до просјачког штапа.

 

За разлику од њих будућност припада онима који раде за свој народ и за оне који се домаћински понашају и управљају општином, градом и државом. А народ је на изборима своје поверење недвосмислено указао председнику Александру Вучићу и Српској напредној странци.

 

Општински одбор СНС Раковица