Господо ђиласовци, оставили сте пустош иза себе. Нисте знали да изађете из „круга двојке“. За проблеме грађана никада нисте имали слуха јер вам они нису доносили профит. Данас се о проблемима грађана Миљаковца 3 брину људи који су предузели све неопходне кораке да се крене у реализацију пројекта канализације.

Све оно што је бивша власт пропустила да за грађане уради, док је била заузета отимањем и расипањем новца, данас то чини власт на челу са Српском напредном странком.

Народ је на изборима подршку дао Српској напредној странци. Као неко ко у име Српске напредне странке има шансу да помогне, част ће ми бити да и даље разговарам са свим грађанима и помогнем свакоме коме будем могао. Ако ће то сметати Јеремићи, Ђиласу и њиховим јуришницима значиће само да сам учинио праву ствар.

Људи који су у време док су господарили Србијом директно нанели неизмерну штету Раковици, Београду и читавој земљи, данас критикују власт на челу са Српском напредном странком зашто та њихова штета није отклоњена.

Ако кренемо Ђиласовом инжењерском логиком, да је улагање у инфраструктуру малтретирање грађана, како кажу његови поклоници, онда можемо да закључимо да бивша власт није уопште малтретирала грађане. Имајући у виду да скоро ништа није улагала у обнову саобраћајне и друге инфраструктуре, да је све било препуштено пропадању, за њих није било проблема.

Нама је јасно да ће асфалтирање улица први критиковати они који ништа нису асфалтирали. Јер власт на челу са Српском напредном странком је наследила од Ђиласа улице које су у тако лошем стању, да је то срамота за земљу у 21. веку.

Симић: Нисам ни сумњао да ће поред асфалтирања, улагања у школе, паркове и другу инфраструктуру и ово улагање у стамбене заједнице доћи на удар Драгана Ђиласа и његових поклоника. Јер ко ће први да критикује нешто добро за грађане од оних који за грађане нису урадили ништа.

Како би њихови инжењерски мозгови распоредили величине, у односу на на њихових НУЛА, 56 зграда у једној години није лоше. Можда би ствари биле другачије, да је њихов газда, док је био градоначелник, уложио у зграде делић од оних 619 милиона евра које је „зарадио“ на грбачи народа. Али Ђиласу су те паре биле потребније на рачунима на Маурицијусу и другим егзотичним дестинацијама.

Могао је Ђилас да буде упамћен као градоначелник који је изградио метро, да је само испунио сопствено обећање које је дао 2008. године да ће то учинити за само четири године.

Драган Ђилас је остао упамћен као један од градоначелника којем су уста била пуна метроа и других капиталних пројеката, који нису отишли даље од обећања.