На овакве изјаве могу грохотом да се насмеју и они који не гласају за Српску напредну странку, а камоли огроман број грађана који нас подржава. Колико знамо још увек у Раковици, није завладала колективна амнезија којом би грађани заборавили тај мрачни период њихове катастрофалне владавине. Јеремићеви јуришници покушавају тако да докажу да зајам од банке по катастрофалним каматама није дуг. У њиховом схватању то је можда и тачно, јер када позајмљени новац оде у приватне џепове тадашњих функционера, а рате враћају грађани, за те економске магове то заиста није дуг.

Као врхунски инфраструктурни пројекат који је изграђен у то време, наводе се два вртића. Један је био тако квалитетно урађен да је за мање од десет година морао на комплетну реконструкцију, која је урађена ове године, јер више није био безбедан за боравак деце. А ако је вртић урађен тако да је пропао за мање од десет година, грађани могу да замисле на шта је личило оно мало улица што је уопште видело асфалт за време Ђиласа и Јеремића у Раковици. Да не говоримо што се више од 40 хиљада грађана Раковице у то време лечило у подрумским просторијама пуним буђи и влаге, на срамоту целе Србије, док је локална власт препустила парцелу за изградњу дома здравља дивљим инвеститорима да граде нелегалне објекте.

Али то и приличи таквом мрачном времену. Најскупљи мост без приступних саобраћајница, траса аутопута из њиве у њиву, реплика Теразија, „пазл-град“ и други неуспешни или недовршени, а прескупи пројекти су споменици једног трагичног времена. Наравно, томе треба додати и уништене и затворене фабрике, људе без посла и примања, рекордну незапосленост и незабележену грамзивост и бахатост припадника тадашњег режима. Све су ово разлози зашто су Ђилас, Јеремић и њихова братија на изборима послати на сметлиште политичке историје.

Са тог сметлишта им повратка нема. Одатле могу само да гледају како се за неколико месеци асфалтира више улица у Раковици него за читавих 12 година њихове владавине. Могу да гледају како се обнављају раковичке школе, како се гради канализација, како се реконструишу стари и граде нови паркови. Могу да посматрају како се улаже у пешачке стазе у насељима у којима ништа није улагано од њиховог настанка. Могу да виде и један од најмодернијих домова здравља у Србији који је настао на месту које су Јеремић и Ђилас претходно препустили „контроверзним бизнисменима“ за нелегалну градњу.

А могу да уживају и у бројним манифестацијама где ће се и такмичити у прављењу рибље чорбе, или где ће малишани уживати у забави а грађани у бесплатним филмовима. Па чак могу и да се пријаве на бројне бесплатне програме који су покренути за грађане Раковице, младе и старе. И све то без динара задуживања, са јавним позивима и поштовањима свих процедура.

Укратко Ђилас и Јеремић могу да виде како се управља општином, градом и државом када се не краде и не расипа. Подршку грађана коју јуре просипајући сузе по страним амбасадама неће добити, нити ће је добити писањем сулудих саопштења пуних лажи и увреда. Подршку грађана би могли само да добију ако понуде неки програм којим би објаснили шта би они боље урадили. Имајући у виду да иза себе имају 12 година чистог пакла остављеног у Раковици, Београду и Србији, Јеремић, Ђилас и слична братија на изборима нема шта да тражи.

Општински одбор СНС Раковица